Превео с норвешког: Радош Косовић
Изузетно снажна и лична исповест ауторке која читаоцима нуди тегобну животну причу. Ово је нежно, али ни патетично ни превише сентиментално писање о љубави која све преживљава. Очаравајућу продорност ове прозе омогућава смењивање дугих реченица и оних од само неколико речи у ритму којим ауторка суверено влада. Њен тако особен језик лишен је клишеа, прецизан, богат метафорама. Из зимских архива је мрачна, депримирајућа прича у чијој тами доминира узвишена лепота.
Нарација између светлости и таме, хладноће и топлине, магловитости и јасноће, отвореног и затвореног, садашњице и сећања, основа је за дубље разумевање ситуације у којој се личности налазе. Сензибилни описи природе, утисци из крајолика и слике које дочаравају атмосферу потпора су тихој туробности. Мрак је у овој књизи увек први… али онда дође светлост. Када читаоцу постане готово неиздрживо, светлост сине у виду љубави која годинама спаја двоје људи.
“Мерете Линстрем пише дивно, огољено и сирово у свом најличнијем роману досад.” – Маја Труберг Ђуве, Dagbladet
“Мало је писаца који попут Мерете Линстрем могу дочарати животну крхкост и бол тако сировом и брижљиво осмишљеном прозом.” – Турид Лашен, Dagsavisen
“Списатељица успева да дочара трагедију усамљености у љубави, али и лепоту у стрепњи и депресији.” – Александер Вестерлунд, Politiken
“Снажна љубавна прича и лепа одбрана снаге писане речи.” – Јенс Ајхлер Лоренцен, Fyens Stiftstidend