Град је имао и пре нас књижаре које су нудиле не само књиге већ и све оно што је било потребно за рад и школу. Ми смо се определили за простор намењен само књизи. Наша књижара није имала магију неких великих књижара престонице али се у њој могла купити и наручити било која књига државног или алтернативног издавача. Руководили смо се и идејом да књиге које попуњавају неке подруме, таване, које су назови скрајнуте врате свој сјај и буду изложене у антикварном делу наше књижаре. Тиме смо омогућили неком читаоцу да дође и до неких заборављених наслова која у то време нису могла да се купе у обновљеним издањима.
Захваљујући успостављеним контактима са готово свим, у то време југословенским, издавачима у књижари су се могли наћи тренутно најтраженији наслови домаће и светске књижевности. Професионалношћу запослених у књижари, на првом месту, уваћавао се број издавача. Људи су нам веровали и уврстили нас у своје листе књижара којима „под обавезно“ шаљу нове наслове. Самим тим и број љубитеља добре књиге се повећавао али се ширила и лепеза купаца у смислу да нису више долазили само „одрасли“ већ и деца тако да се број књига за најмлађе увећавао.
У времену које је долазило дешавале су се разне промене – неке позитивне, неке не, у сваком случају ни књижаре нису остајале поштеђене дешавања у земљи. Полако су се гасиле као нешто што је, грубо речено, непотребно, па су људи „гладни знања“ уместо књига чешће могли да купе пљескавицу јер су се на местима књижара чешће појављивали „фастфудови“ или неки други уноснији објекти. С друге стране појавиле су се и интернет књижаре па како модерно време то захтева „једним кликом долазите до свега“.
Да ли пркосимо времену или је просто то наша судбина, ми ипак још постојимо. Већ двадесет година на истој локацији, „безимена књижара“ ванвременских издања. Једина разлика која нам открива године је сâм амбијент књижаре. Од врха до дна испуњен књигама, могло би се рећи да је код нас све „на извол’те“ и да се види и да се отвори и прочита. Конкуренција постоји наравно. Здрава је, тако кажу. Чињеница да тренутно имамо преко сто издавача и скоро свако ко уђе код нас не изађе „празних руку“ говори да имамо чиме да пркосимо конкурнцији.
На првом месту смо ту због купаца, а њихово поверење награђујемо месечним акцијама која знатно снизе цену књизи али наравно не и њену вредност, као и наградном игром која сваког „срећног“ купца обрадује књигом за Нову годину. Јер у данашње време књига нам постаје луксуз, али у време наших „распродаја“ књигу можете купити у вредности једне чоколаде. Ствар укуса. Није нам само циљ да продамо књигу, ту смо да предложимо, прокоментаришемо о њој са купцем, да га изненадимо и с оном књигом за коју би можда рекао „ма нема шансе да је нађем“. Најмлађима су доступне књиге да их виде, осете прстима, прелистају и, као велики, сами приђу да плате.
Дешавало нам се да ти најмлађи дођу са скупљеним џепарцем, онако згужваним тек извађеним из шпаркасе, и да нас питају „Шта могу да купим за ово?“ С њима нема шале. То су „мали људи“ који тачно знају шта хоће и који су искрени у свему – и одабиру и коментару. И као такве ми их поштујемо и пратимо њихов укус, ослушкујемо жеље, а они нам узврате тако што се опет врате код нас да траже нешто ново. Прво мораш да заволиш књигу, да те привуче визуелно, па да, научивши да читаш, уђеш у њене корице. После породице, наравно, и ми смо ту да им то омогућимо, да им омогућимо да створе прво неки свој однос и став према књизи и да им постану пријатељи.
И даље смо без добре рекламе и без доброг назива, али то нам и не треба. Двадесет година отварамо наша врата широм од 7 до 19 часова и имамо, верујте, добар разлог за то. Будите и ви део нашег постојања, уживајте у доброј књизи, обрадујте добром књигом, одрастите уз добру књигу, а ми ћемо вам то омогућити и у наредним годинама.
Гордана Симић
