Народна библиотека "Браћа Настасијевић" из Горњег Милановца своје корене негује од 1857. године када је основано Читалиште вароши Деспотовице (ранији назив Горњег Милановца). Убрзо затим, формирано је Друштво Читалишта. Склоп овог првог друштва чинили су чиновници и грађани вароши. Друштво је имало у почетку 50 чланова који су давал по 14 цванцика и то су биле прве чланарине Друштва. Новац је коришћен за куповину новина, обезбеђивање куће тј. простора за обезбеђивање Друштва, као и намештаја за опремање тог простора.
Званично отварање Читалишта везано је за Томину недељу 1860. године. Одмах по отварању управа Друштва обезбеђује да читалиште добије већи број новина: Србске новине, Будућност, Јавност, Глас јавности, Видовдан, Тежак и друге.
Своје прве књиге читалиште је добило на поклон од угледних грађана Деспотовице, Крагујевца и Београда.
Анализом извештаја Окружног начелника министру просвете 1875. може се доћи до закључка да је Читалиште 1874. године имало приход од 2740 гроша, а расход од 1386 гроша. Остатак суме остаје у каси читаоничкој, у готовом новцу и на сигурним дужницима. Општина не помаже Читалиште, јер "она има прихода од улога и интереса откуд своје потребе подмирује". Рад читалишта се гаси 1879. године.
Нема поузданих података зашто се Читалиште није дуже одржало, осим хронике из 1907. године која говори о политичким трвљењима. "Људи су подељени на неколико политичких табора, који се међусобно крвнички кољу. За живу главу политички противници један другом у кућу не долазе". То је вероватно разлог нестанка Читалишта, јер су чланови Читалишта били већином политички активни грађани вароши.
Савремени период Библиотека почиње 1947. године, када је почела са радом установа која се бавила издавањем књига корисницма, а повремено је имала и функцију шах клуба и клуба за читање новина и слушање радио програма. Просторије тадашње Библиотеке биле су смештене у Карађорђевој улици (Рапова кафана). Као и у претходном периоду свој фонд Библиотека је већим делом попуњавала поклоном, а већ током својих првих корака формирала је инвентар књига и каталог по презимену аутора и наслову дела. Тадашња Библиотека је имала једног радника - Љубицу Ђорђевић и то пуних десет година, када је примљен још један радник и Библиотека почиње да ради сваким даном осим недеље од 7 до 19 часова... Наставак >>>